U Srbiji taj procenat iznosi 41,51%, ali važno je naglasiti da ne postoje uporedivi podaci za 2024. godinu, pa se domaće tržište ne može direktno porediti kroz vremenski trend, već samo kao presek stanja.
Ipak, EU nije jedinstveno tržište ni kada je oblak u pitanju. Najveći udeo kompanija koje koriste plaćeni cloud u 2025. zabeležen je u Finskoj (79,2%), Italiji (75,6%) i Malti (74,9%). Na dnu liste su Rumunija (24,9%), Grčka (24,3%) i Bugarska (17,8%), gde manje od četvrtine firmi plaća cloud servise.
Ako se pogleda šta se promenilo u poslednje dve godine, najveći skok napravile su Litvanija (+19,7 procentnih poena), Italija (+14,2) i Francuska (+13,7). Drugim rečima, cloud više ne raste „polako i sigurno“, već u talasima, i to različitim brzinama, zavisno od države i zrelosti tržišta.
Kada firme već plaćaju cloud, najčešće ga koriste za praktične stvari koje odmah rasterećuju IT i ubrzavaju rad: e-mail (85,2%), office softver (71,7%) i skladištenje fajlova (71,5%). Visoko su i bezbednosne aplikacije (65,5%) i finansijsko/računovodstveni softver (58,2%). Naprednije upotrebe dolaze kasnije: hosting baza podataka (45,5%), ERP (30,1%), računarska snaga za sopstveni softver (28,2%), CRM (27,9%) i platforme za razvoj/testiranje/deploy (26,1%).
